Nastavno-edukativni inovativni metod Akademije

Novo doba zahteva i nove metode transfera Znanja. Vremena imamo sve manje, obaveza sve više, i kako naći prostora i energije, da pored svega, naučimo i nešto o Slobodnom Zidarstvu? Novi, jedinstveni i inovativni, a opet kompleksni i na masonskim temeljima sazdani nastavno-edukacioni metod i način rada Akademije (tkzv. "Rogošićev metod") se pokazao kao Perpetum Mobile, tj. idealan sistem da se u najkraćem vremenu nauči najviše na najlakši način! Ne verujete? Pročitajte detaljan opis metoda, kao i tok obrazovnih programa, pa ćete makar naslutiti efikasnost ovog unikatnog pristupa.

Kontakt: m.d.akademija.b.rogosic@gmail.com

METOD I NAČIN TRANSFERA ZNANJA –INOVATIVNI PEDAGOŠKO-MASONSKI METOD BRANKA ROGOŠIĆA 

Ovakav metoda prenosa Znanja nije primenjivan nikad i nigde u istoriji Masonerije. To i nije bilo moguće ranije. Sa jedne strane zbog nepostojanja sredstava komunikacije koje danas imamo na raspolaganju, a sa druge zbog izuzetno retkog i specifičnog iskustva koje je Rogošić u praksi stekao tokom života. Jednostavno, nove tehnologije, ali i specifičnost Rogošićevog masonskog aktivizma su mu omogućili da osmisli, u praksi isproba i implementira metod koji su prihvatili i unapredili svojim idejama ostali članovi Akademije. Nazivamo ga "dopisno/on-line/direktni" metod (ili "Rogošićev metod"), ali to je samo njegova spoljašnjost. Suština je, kao i uvek u Masoneriji, mnogo važnija, često i duboko skrivena... Ona će biti pojašnjena odmah nakon prikaza geneze, čije shvatanje je takođe potrebno da bi se proniklo u srž metoda i kako bi dalekosežnost rezultata mogla da bude naslućena i pre samog uključivanja u nastavne programe Akademije. 

POSTANJE ILI GENEZA 

Shvatajući važnost kontakata u Masoneriji, Rogošić već 10-ak godina stvara brojne lične veze sa Masonima širom sveta, kako kroz direktne kontakte u zemlji i inostranstvu, tako mnogo češće na različite on-line načine, koji su se vremenom menjali. Kada ga mlađi Masoni pitaju – šta je to najvažnije u Masoneriji, nekad zna šaljivo, ali i istinito, da im odgovori – "To su tri stvari: kontakti, kontakti i – kontakti". I zaista, Da bi Masonerija bila – Masonerija, mora biti univerzalna. Ako nije univerzalna – nije Masonerija. Ovo je staro pravilo koje opominje da se Slobodno Zidarstvo nikad ne sme zatvarati u uske državne ili regionalne granice. 

Pojava masonskog internet foruma i sajta "Bagremov hlad", i nešto kasnije foruma na sajtu RVLS, proširili su mrežu kontakata (uostalom, tamo je upoznao i Đevića i G.I., i pored razmene informacija uticali da Rogošić stekne sliku o temama koje Masone (ne) zanimaju, kojom materijom barataju bolje ili lošije, ali i da razvije osećaj za komunikaciju u specifičnom virtualnom okruženju, gde su mnogi bili "hrabri" skriveni iza "nick"-ova, bezbedno kritikujući vrednu Braću iz ušuškanosti udobne fotelje i tajnosti svog masonskog statusa.  

Nakon pokretanja časopisa "Akacija" 2012. godine, mreža kontakata je dodatno proširena, što je rezultovalo i do tada najvećim tiražom jednog masonskog časopisa od 1990. do tada. Nakon foruma, bilo je to doba komunikacije e-mailovima, sa začetkom komunikacije preko FB chata (tada još uvek ne i Mesindžera kao danas inkorporiranog dela Fejsbuka). 

Svi u Masoneriju dolazimo sa nekim profanim "portfolijima", iskustvima i znanjima. Rogošićeva biografija sadrži slične projekte, gde je u oblasti rock i metal muzike takođe ni iz čega stvarao sisteme koji su uspešno funkcionisali i nosili se sa onim naizgled većim i moćnijim konkurentima u zemlji i svetu. Taj "sistem" je krenuo od izdavanja notnih knjiga – zatim časopisa (jednog, drugog, trećeg, četvrtog...) , pa CD-a i DVD-ja, formiranja internacionalne mreže saradnika po celom svetu (od Meksika i Perua, do Japana i Filipina) medijskog radio i TV delovanja, distribucije muzičkih izdanja po celom svetu, otvaranja sopstvenih prodavnica, izvoza i uvoza.... Sva ova iskustva su, kako se čini, upravo vodila ka osnivanju Akademije, kao ne samo riznice Znanja, već i "distrbutivnog centra Svetlosti". Čitaoci "Rock Expressa" će se setiti da je i tada Rogošić stvorio poseban način komunikacije (pisma čitalaca, u kombinaciji sa klasičnim pismima, e-mailovima, sajtom i ličnim susretima), koji je doprineo transferu znanja, tada iz oblasti rock/metal muzike, a danas iz Slobodnog Zidarstva. 

Pravilno rezonujući i primenjujući svoja višedecenijska iskustva iz oblasti izdavaštva publikacija - da nijedna izdavačka striktno-masonska kuća ne može da preživi na Balkanu ako se osloni na knjižarsku distribuciju (zbog enormnih rabata od preko 50% i kašnjenja u plaćanju), Rogošić je sa pokretanjem kuće "Masonerija u Srbiji" čekao sve do 2016. godine. Istina, životne nesreće, dugogodišnja teška bolest, a tada i smrt supruge su ga usporile u radu, ali nikad i sasvim zaustavile uprkos velikom bolu koji je trpeo i finansijskim nevoljama u koje je upao, potrošivši svu životnu ušteđevinu, dovoljnu za lagodan ostatak života, u svega poslednjih 9 meseci borbe sa opakom bolešću. Shvativši značaj i mogućnosti Fejsbuka, Rogošić tada kreće u promovisanje masonskih ideja i knjiga koje piše i objavljuje preko ovog medija, i time uspostavlja ne samo održivost rada svoje male izdavačke kuće (ili ateljea, kako voli da kaže, jer u njemu sve radi sam, od pisanja, do preloma, pa do pakovanja, marketinga, održavanja sajta, i administarcije), već dodatno povećava svoju bazu adresa Masona i drugih zaljubljenika u Kraljevsku Umetnost, koja počinje da se broji hiljadama (samo e-mail lista broji preko 2500 pouzdanih adresa, dok na FB ima preko 4000 prijatelja, pretežno onih koje zanima Slobodno Zidarstvo). 

Distribucija knjiga je bila fenomenalna prilika da se i lično upozna sa možda i čitavih 1000 Masona iz celog regiona, što je sa onim koje je upoznavao na Ritualnim Radovima već činilo veoma ozbiljan broj koji mu je davao za pravo da shvati da ima možda i najbolji uvid ikada u situaciju u regionu po pitanju "masonskog Znanja", tj. onoga šta balkanski Masoni znaju, ili ne znaju, šta ih zanima ili ne zanima, gde prave ogromne ili nebitne greške... To saznanje bila je i obaveza da deluje na još direktniji način na polju širenja Znanja, što se nije svidelo određenim velikim ložama, naviklim da bez ikakvog "uloga" imaju monopol na transfer Znanja, što je jedna od stranputica balkanske Masonerije, koja u tom obliku ne postoji u svetu, gde se privatna inicijativa na polju Masonerije itekako ceni i podržava. 

Kontakti sa čitaocima masonskih knjiga koje je izdavao i pisao bili su specifično "skeniranje situacije" koje se ne može platiti nikakvim novcem. Bilo je plaćano celonoćnim "kuckanjem" tj. dopisivanjem preko FB, i sedenjem u kafićima širom regiona, gde su razmatrane sve moguće i nemoguće masonske teme. Svoje nagomilano Znanje Rogošić je u tim "Radovima za stolom" nesebično i besplatno delio sa svom Braćom koja su uvek imala nešto da ga pitaju, posebno iz oblasti masonske istorije, prava, ritualistike... U stvari, nije bilo besplatno, često je upravo Rogošić plaćao piće, večere ili ručkove tokom tih druženja. Često je na kraju Brat iskreno zapitao: "Pa kako ti se isplati čoveče, prodao si mi knjigu za 800 din, a platio si kafanski račun 1200 din"? Odgovor je uvek bio osmeh i bratski zagrljaj. 

Tokom ovog perioda Rogošić je izrastao u neprikosnoveni autoritet po pitanju poznavanja Slobodnog Zidarstva, ne samo u Srbiji, već i u regionu. Na čuđenje neke po stažu starije Braće, kako je moguće da sve to zna (u šali ga nazivaju "hodajućom masonskom enciklopedijom"), Rogošić im iskreno odgovara da to nije produkt neke izrazite pameti ili proviđenja, već ogromnog rada, i još većeg svakodnevnog utoška vremena, a zatim i novca na nabavljanje različitih knjiga i materijala. "Ja sam počeo pre 33 godine, i od tada gotovo svakodnevno utrošim 2-3 ili čak i 20 časova dnevno na istraživanje Slobodnog Zidarstva. Pored 33 godine učenja, sigurno sam utrošio i makar onoliko novca koliko je potrebno da se kupi jedan luksuzan auto, ako već ne i manji stan u Beogradu. Svako ko želi da dostigne ovaj nivo Znanja, to lako može i sam. Neka krene danas, i već za 30-ak godina, uz pomenuta odricanja, će sigurno biti i bolji od mene". Tu entuzijazam obično splasne. Zato je danas pravih masonologa u svetu izuzetno malo. Možda 20-ak. Nekoliko njih žive u Srbiji i šire Znanje na ovoj Akademiji. Iskoristite to, dok se ne predomisle, i vrate u udobnost svojih radnih kabineta, gde će uživati u prevrtanju prašnjavih knjiga i starih masonskih dokumenata. Sada su raspoloženi da prošire Znanje, ukoliko bude dovoljno zainteresovanih... 

Dok su drugi štedljivo trošili svoje vreme na Masoneriju, često izbegavajući i Ritualne Radove, stavljajući akcenat na profane poslove i sticanje materijalnih blagodeti, Rogošić je svakodnevno provodio po nekad i 12 časova sa Braćom, idući sa sastanka na sastanak. No, i to je imalo svoje pozitivne rezultate. Mnoga Braća su sa takvih druženja ("Radova za stolom") odlazila značajno oplemenjena, noseći u "džepu" shvatanje nekih segmenata masonske problematike koja su im do tada bila sasvim nejasna... Rogošić je, nasuprot tome, još bolje upoznavao način razmišljanja, navike i želje ovdašnjih Masona i isprobavao komunikacione tehnike koje su najbolje "prolazile", odnosno na najlakši način pojašnjavale često veoma kompleksne masonske pojmove, situacije ili događaje. 

Da nije bilo masonskih knjiga koje je izdavao, Rogošić ne bi mogao da u celosti koncipira metod transfera Znanja koji je osnov postojanja Akaemije i njen glavni "kapital". Jednostavno, Veliki Neimar ga je sigurnom rukom vodio iz jedne oblasti delovanja ka drugoj. Usledila je faza zatvorenih masonskih grupa na FB, gde je Rogošić prvo bio vredni diskutant na nekoliko njih, a zatim i moderator, administrator pa i osnivač grupe "Masonski klub", koja je bila prva balkanska FB tajna grupa namenjena ličnom i poslovnom povezivanju Braće, bez obzira na obedijencijsku pripadnost. Pored postavljanja postova, često i ciljano intrigantnih radi "buđenja" masonske internet zajednice, i povremeno oštrih suprotstavljanja onima koji šire neznanje, krše drevne masonske principe, ili jednostavno ličnu sujetu stavljaju u prvi plan, Rogošić je razvio i poseban sistem brze komunikacije preko FB Mesindžera, gde je znao, nekad istovremeno i sa 10-ak Braće, da na brz i efikasan način razmenjuje ideje o materiji knjiga, ali i celokupne Masonerije. Tu je završena i poslednja faza koncipiranja i provere metoda koji koristi Akademija. Opušteno ćaskanje u kasnim večernjim satima, kome je prethodilo upoznavanje sa ličnim životom Braće ili zaintereovanih profanih, uz često korišćenje slenga i "skidanje rukavica" kako bi komunikacija bila što opuštenija – donosilo je predivne rezultate! Do pre par nedelja sasvim neuki Masoni postajali su zainteresovani učenici koji su sve bolje baratali "alatima"! Od onih zadojenih pogrešnjm premisama, floskulama ili neistinama – rađali su se novi promoteri Istine i Znanja! Metod je delovao! 


NAČELA, SEGMENTI i "SLOJEVI" METODA 

Evo i njegovih osnovnih "elemenata", tj. načela, koji ga u svojoj sveukupnosti i čine jedinstvenim, sa napomenom da on ne predstavlja izraz nekakve Rogošićeve posebne genijalnosti, već pre sticaj okolnosti da je u praksi imao priliku da ćaska sa hiljadama ljudi i svoje ideje proveri u praksi. Znači, i ovaj metod svako može primeniti. Potrebno je da samo potroši 30-ak godina na izučavanje Slobodnog Ziudarstva, da aktivno sprovodi pomenute projekte, napiše 15-ak knjiga... i žrtvuje svo slobodno vreme, a svoj masonski identitet javno obznani svima, postajući tako laka meta. Veoma jednostavno... 

1) STVARANJE PROSTORA: Ključna stvar je osvojiti "prostor" za komunikaciju, tj. pronaći najbolje kanale dostupne većini Masona. FB Mesindžer u kombinaciji sa e-mailom, se pokazao kao najbolje rešenje, iako ni on ne pokriva više od oko 2/3 Braće a možda svega 20% profane potencijalno zainteresovne javnosti. Takođe, "stvaranje prostora" je i kreacija mogućnosti da oni koji primaju Znanje imaju gde i da ga prezentuju, tj. ispolje, provere ili "vršnjački" prenesu sebi sličnima. Tu je posebno podesno otvaranje FB grupa, ili pokretanje posebnog biltena Akademije "Slava Znanju" – gde će polaznici moći da ispolje svoje Znanje i iskažu potencijale. Učeniku treba dati prostor, vreme i mogućnost da iskaže naučeno. 

2) DVOSMERNA INDIVIDUALIZACIJA: Učenje, tj. transfer Znanja, nikad ne sme biti ex-katedra, kao što je to prečesto u ložama, mada je i to dobro, jer u većini njih nikakvog transfera ni nema, već se "transfer" završava preporukom par knjiga o Slobodnom Zidarstvu. Profesor, mentor, Majstor Mason, guru, Učitelj... kako god – mora biti u kontaktu sa onim ko prima Znanje (nazivaćemo ga Učenikom, bez želje da uvredimo bilo kog nosioca visokih stepena koji ima potrebu da nešto nauči na Akademiji). Svakom Učeniku treba pristupiti na jedinstven način, kao apsolutno unikatnoj i divnoj kreciji Velikog Neimara i prilagoditi komunikaciju, način humora, izbor tema, dinamiku prelaska materije... Svi smo različiti, i metod mora biti fleksibilan, prilagođen svakom zainteresovanom pojedincu koji želi da primi Svetlost i Znanje. Međutim, taj proces je dvostran. I učitelji su različiti. Neko je krut, neko je "mekan", neko strog i stiktan, neko duhovitiji i tvoreniji, neko bolje pooznaje ovu ili onu oblast... različiti smo. Tu se i Učenik prilagođava, stvarajući sa Učiteljem specifičnu simbiozu. Zajednički prolanaze svoj unikatni metod, termine i načine komunikacije. 

3) STALNI KONTAKT I VEZE ZA CEO ŽIVOT: Tako je bbilo i biće. One koji unesu Svetlost u naš život pamtimo i kada odu iz ove dimenzije. Mentor i polaznik se povezuju nitima za ceo ovozemaljski život, kao i za one buduće, na obostranu korist. Da li su radnici zadovoljni? Da li su primili nagradu? Da li je moguće dobiti veću nagradu od one kad steknemo prijatelje i verne saputnike? Ima li šta vrednije od ljubavi? 

4) VRŠNJAČKO (HORIZONTALNO) UČENJE: Nekad će samo malo stariji Učenik u nekoj loži da bolje pojasni bazične stvari najmlađem Učeniku od nekog iskusnog Majstora. Tako je i sa decom u obdaništu, studentima na fakultetu... Horozontalno povezivanje i vršnjačko učenje se primenjuje kada god je to moguće, vodeći računa o zaštiti tajnosti polaznika. 

5) KNJIGE BRAĆO, A NE ZVONA I PRAPORCE: Razvijanje ljubavi prema knjizi je konstantan proces, koji se mora negovati i kod onih najzagriženijih za čitanje. Knjiga je medijum, riznica gde polažemo Znanja, kako bi tu čekala naredne generacije. I seminari Akademije se baziraju na knjigama, a ne na pukim predavanjima, što je mnogo lakše, ali i minimalno delotvorno. Inače, Rogošić je utrošio makar deceniju u želji da otkrije dokaze da je Dositej, autor pokliča koji smo preuzeli kao ime ovog segmenta metoda, bio Slobodni Zidar - ali bez ikakvog uspeha. Na veliku žalost mnogih, sve smo dalji od mogućnosti da je veliki prosvetitelj bio Mason. 

6) UDŽBENICI: Ključ seminara, odnosno nastavnog programa. Oni su izazov za mentore/profesore/Učitelje. Kako na malom prostoru izdvojiti apsolutnu suštinu? Kako se ne razmahnuti? Kako se "spustiti sa visina" na nivo polaznika? Kako sve "upakovati" da bude jasno, ali i podsticajno? Mentori, nekad teže, neka lakše, uspevaju da reše ovaj zadatak, jer inače ni ne bi bili tu gde su. Učenici se upoznavanjem sa udžbenicima upoznaju i sa činjenicom da je Mudrost ta koja rukovodi našom Gradnjom. 

7) ALHEMIJSKA ANALIZA SA RAZBIJANJEM NA OSNOVNE ELEMENTE I/ILI PAROVE SUPROTNOSTI: Udžbenici iznalaze "alhemijsku živu", esenciju esencije... odnosno stižu na korak do poslednje faze tog alhemijskog procesa, koja je rezervisana za samog polaznika, koji treba da svojom voljom i trudom kompletira Delo. Često koristimo ovaj primer: ne treba da Coca-Colu "razbijemo" na sastojke, na vodu, CO2 i karamel – već na elemente, na kiseonik, vodonik, ugljenik, i možda još nešto što ćemo otkriti. Kada je tako "ogolimo", mnogo bolje ćemo je upoznati sa svim manama i vrlinama. Nekad je nemoguće izdvojiti samostalne elemente, već se uz njih nekako "prilepi" i njihov antipod. Nećemo ga odbaciti, nego kroz taj otkriveni i primenjeni dualizam spoznavati suštinu funkcionisanja realne Masonerije u konkretnim uslovima. Ono što ćemo odbaciti su nečistoće, neravnine, nepotrebnosti u ispoljavanju suštine (s)tvari. Međutim, ni njih nećemo baciti, već samo trenutno odbaciti, skloniti, da bi ih kasnije brižljivo pokupili, analizirali i koristili u narednim fazama učenja, kada budemo sintetisali Znanje. 

8) ODMOR, A NE OBAVEZA: Kontakti mentora i polaznika UVEK moraju biti nagrada, opuštanje, odmor i relaksacija, a nikad obaveza. Nikad na silu, uvek sa merom. Ništa i nikad ne moramo, jer će "biti dana za megdana" – inače je svrha promašena. Porodica i posao (egzistencija) su u Masoneriji na prvom mestu, a posebno u Akademiji, koja je "nadgradnja nadgradnje", koja posebno mora da vodi računa o promovisanju i poštovanju bazičnih pravila Slobodnog Zidarstva. 

9) SINTEZA I SAŽIMANJE, UZ PREPOZNAVANJE AUTORITETA: U kasnijoj fazi rada, odbačeni elementi će se brižljivo pokupiti, i staviti – ali ovaj put na svoje pravo mesto. Kao što "kamen koji zidari odbaciše posta kamen od ugla" – tako će Učenik i Učitelj kroz diskusiju i navođenje na davanje logičkih odgovora, zajednički shvatiti zašto su ti detalji (neravnine, nečistoće) bili nebitni u jednoj situaciji, odnosno temi, a postaju veoma bitni, čak i sa katalizatorskim sposobnostima u nekoj drugoj situaciji. Ovde Učenik uči na svojim greškama uviđajući koji su mu izvori saznanja (osobe, knjige, sajtovi..) doneli više štete nego koristi. Učenik će naučiti da prilikom konzumiranja nekih informacija uvek prvo proveri KO ih distribuira, a tek nakon toga odluči da li će ih uopšte "konzumirati", kako bi sačuvao svoj "informatički sistem" od potencijalnih "virusa", ili "informatičkog zagušenja" - ako je izvor nesiguran, provereno zlonameran, ili čak i samo nepoznat. Masonerija se zasniva na hijerarhiji autoriteta. Akademija se bori da se ta hijerarhija zasniva na AUTORITETU ZNANJA, a ne imanja, političke ili finansijske moći, ili ja-tebi-ti-meni "burazerskim" odnosima. 

10) KUCANJE NA DVERI – "VRBOVANJE" JE ZABRANJENO: Učenici se ne smeju (preterano) forsirati, već im se moraju davati jasne mogućnosti. Neki će ih iskoristiti, neki neće. U celom metodu se koriste drevna masonska Znanja i principi. Kao što je zabranjeno bilo koga nagovarati (vrbovati) za ulazak u Bratstvo (baš ovo razlikuje "divlju" Masoneriju od one prave), tako se ni Učenik ne sme forsirati. Dovoljno je da mu se kaže da se može obratiti mentoru kada pročita udžbenik, ili kada mu nešto bude zanimljivo, ili nejasno. Neki će to obilato, pa i bezobrazno koristiti (u želji da "ukradu" što više znanja, ne shvatajući da tako "kolju koku koja nosi zlatna jaja"), dok će drugi oklevati, ili zapasti u apatiju, misleći da će im neko, nekim specijalnim levkom, bez mnogo njihovog truda "uliti" Znanje u glavu. Učeniku se jasno naznačavaju mogućnosti, a on sam odabira koje će iskoristiti. Nekada voz ode i nikad više ne dođe sledeći. Učenik se ovim uči da prepozna pravu priliku, kao i da zna da ga "neka čaša može i mimoići". Učenikovo je da "kuca", Učiteljevo da "otvori". 

11) MOGUĆNOST POSTAVLJANJA PITANJA: Ovo je možda i osnovna blagodet ovog pedagoškog metoda. Zamislimo da smo mi, kada smo bili mladi Masoni, imali nekoga ovoliko upućenog u materiju SZ, da "priupitamo" o raznim temama koje su nas zanimale!!! I da nam je taj, ne samo bio dostupan, već i voljan da sasluša naša često dečija i naivna pitanja? Zamislite kako bi na nekog klinca od 4-5 godina, koji već fanatično jurca u parku za loptom, uticala mogućnost "sparingovanja", tj. igranja "Viktorije" ili "na male goliće" sa Ronaldom ili Mesijem? Učenici koji pohađaju Akademiju dobijaju pravo na postavljanje pitanja najeminentnijim stručnjacima i poznavaocima Kraljevske Umetnosti. To je velika blagodet. Prilika da se upoznaju već sada istorijske ličnosti koji kreiraju stvarnost SZ na balkanskim prostorima. 

12) PRAVO NA DOBIJANJE ODGOVORA: Ne samo da se može postaviti pitanje, već se može i dobiti odgovor. Ovde dolazi na red mentorova procena nivoa duhovnog napretka pojedinca, pa mu se daju odgovori primereni ili seminaru/kursu koji pohađa, ili njegovom sveukupnom kapacitetu shvatanja u datom trenutku. Naravno, uvek postoje oni radoznali, nestrpljivi, najželjniji Znanja... I članovi Akademije su bili takvi (a često su takvi i danas). Tu je pedagoški zadatak mentora da ih malo primiri, usmeri, da ne rasipaju energiju uludo niti pokušavaju da otkriju "sve tajne sveta" odmah, i to davanjem specifičnih istraživačkih zadataka, koji će ih usmeriti ka ključnim temama za konkretnu fazu njihovog puta ka Svetlosti. Bitno je, Učenik će dobiti odgovor primeren svom statusu, koji mentor, kao iskusan Majstor Mason, uvek zna da odredi. Učenik koji se "ljutne" nezadovoljan nekim odgovorom koji smatra "plitkim" u odnosu na njegovo "predznanje", samo je uverio mentora da ga je ispravno procenio. 

13) USMERAVANJE KA SAMOSTALNOM RADU UZ POSTAVLJANJE BARIJERA: kao i svaki mlad organizam (ovde se mladost ceni prema vremenu utrošenom na izučavanje Kraljevske Umetnosti), i polaznik žudi da sazna gde su granice, i nekad ih svesno prelazi da bi kroz ukore i kontrolu mentora shvatio koji mu je prostor dozvoljen, a koji tek treba da "zasluži". Kroz različite dodatne materijale mentor motiviše i stimuliše polaznike, ali ih i "vraća na pravi put", ako preteraju u aspiracijama, a sve kako bi se proces pravilnog "taloženja znanja", odnosno postavljanja temelja izvršio na pravi način. 

14) OTKRIVANJE SOPSTVENIH SLABOSTI: Ova faza može biti i bolna, jer mentor mora ponekad da kod "nadobudnih" Učenika primenjuje i malo "sofisticirane grubosti", što u postavci liči na oksimoron, ali polaznici znaju o čemu je reč. Treba nekada polaznika spustiti, do samog dna, kako bi shvatio da je i pad – let, i da se nekad jedina šansa krije u padu do samog dna, i najjačem mogućem odgurivanju nogama od dna, što će nas izbaciti na površinu, što je često jedini izlaz iz najtežih situacija. Polaznik mora da uvidi na direktne ili suptilne načine koliko je "šupalj", ali da iz toga izvuče motiv. Velika šupljina - je veliki kapacitet da se ista popuni, da se primi još mnogo Znanja, što treba da raduje, a ne sneveseli polaznike. 

15) OPŠTA PRIMENLJIVOST NAUČENOG: Iako se ovde transfer Znanja vrši prvenstveno iz oblasti Slobodnog Zidarstva, u "pozadini" su uvek prisutne i etičke pouke koje imaju veliku važnost za stvaranje ispravnih pogleda na svet kod svakog (budućeg ili sadašnjeg) Masona. Džaba nam sve Znanje sveta, ako smo loši ljudi, ili ako ga gnostički halapljivo grabimo samo za sebe i ne delimo dalje. Ako ne shvatimo da Znanje nije naše, već smo ga samo dobili na pozajmicu, da ga malo sredimo i unapredimo, sa obavezom da ga prosledimo dalje onima koje procenimo kao vredne i dostojne. Već i sam odnos uvažavanja između mentora i Učenika je odlična škola, koja će nekada u budućnosti uticati da se nekadašnji Učenik, a tada Učitelj, ispravno i "na ravnoj nozi" postavi prema nekom svom budućem Učeniku. Takođe, trpljenje ukora je odlična škola, jer Učenik mora shvatiti da mu mentor uvek želi dobro, a da su eventualni ukori samo posledica želje da se neki postupci isprave na najbrži način. 

16) "UNIVERZALNI VOJNIK": Svakom od nas je jedan segment Slobodnog Zidarstva bliži i zanimljiviji. Neko je očaran ezoterijskom potkom, drugoga zanima istorija, retke čak i masonsko pravo. Ali svi segmenti se moraju poznavati, pa makar i u minimalnoj formi. I najbolji armirač mora znati da iskopa temelj, a najbolji postavljač crepa da umeša malter. Samo tako postajemo pravi Majstori. Shodno tome, polaznici se usmeravaju na dodatni trud baš u oblastima koje im nisu "zanimljive". Često ovaj metod rodi prave stručnjake za oblasti koje su prethodno zanemarivane. Divno je otkriti lepotu tamo gde je ranije nismo videli. 

17) UČIMO DA MISLIMO, A NE DA "RECITUJEMO PESMICE": Čemu deklamovanje šta je o simbolici nekog alata rekao Ragon, šta MekKi, a šta Škrbić? Ili frljanje sa datumima osnivanja nekih loža koje je otkrio Rogošić? Znanje mora imati svoju realnu primenu, jer larpurlartizam nije svojstven Slobodnom Zidarstvu, on je samo izraz sujete i nadmenosti. Najvažnije je da Učenik nauči kako pravi Mason misli, odnosno da usvoji masonski način mišljenja. A sve ostalo se onda može naučiti i kasnije... A mnogo toga i ne mora. 

18) NEINVAZIVNOST, PRIMERENOST RITMA DANAŠNJEM TEMPU ŽIVOTA: Svi, a posebno mladi Masoni, danas moraju da ulažu mnogo veći trud i vreme da bi se izborili za golu egzistenciju, što je "nusprodukt" 21. veka. "Zlatna era" 70-ih godina 20. veka je davno za nama. Svi smo iznureni, porodične obaveze su takođe velike, deca i žene zahtevaju "svoj deo kolača", tj. našeg vremena. Zato su udžbenici, ali i metod transfera Znanja prilagođeni da se sa najmanje truda dobije najviše, kao u alhemijskom procesu, ili informatičkom programu maksimizacije: dobiti najviše sa najmanje ulaganja! Perpetum mobile? Ne, jer ulaganja ima, ali optimizacija vremena – svakako. Uostalom, nije poenta da danas gradimo katedrale po 300 godina kao naša Braća u 15. veku, nego da ih napravimo podjednako lkpe, čvrste i stabilne, ali – ako je moguće, u 300 puta kraćem roku. Znači, polaznici na jasan način dobijaju pojašnjenja da će sve moći da postignu, i da se ne plaše učenja, jer ćemo naći način da i to postignemo, uklopimo u njihov ritam, i možda im time čak i doprinesemo u organizaciji dana. Jer 24-colni lenjir i njegove pouke ne treba nikad zaboraviti. Ali samo pravi poznavaoci hermetićkih znanja znaju da dan može trajati i znatno duže... 

Pored osnovnih 18 načela/segmenata unikatnog Rogošićevog metoda, tu su i dodatni, koji se pojavljuju na kasnijim, višim obrazovnim programima (magisterijum, doktorat). Reč je o npr."1-na-1", "SVI ZA JEDNOG" i drugim metodama individualizacije transfera Znanja, o čemu takođe možete nešto pročitati na stranama ovog sajta. 

Sva pomenuta načela i tehnike rada čine edukativni metod koji koristimo. Ako vam se učinilo da prepoznajete metode istočnjačkog prenosa Znanja (ili preko gurua, ili senseia u borilačkim veštinama) – u pravu ste. Ako vam se čini da odnos ponekad podseća na onaj između majstora zanatlije i učenika ili kalfe – ponovo ste u pravu. Ako nalazite u njemu neka etička, biblijska, metafizička poimanja – u pravu ste. Ako prpepoznajete brojne "stare dužnostri" i masonski način razmišljanja – naravno da ste u pravu. Oni koji prepoznaju najmodernije zapadne metode učenja – itekako su u pravu, ali kao i oni koji su metod shvatili kao drevni ezoterijsko-mistični metod alegorijskog prenosa misterija. Na sve ovo ako dodamo ogromno iskustvo i nemerljivu Bratsku Ljubav, dobijamo prosvetno-edukativni metod koji predstavlja MASONSKU TAJNU AKADEMIJE. Svesno smo je do detalja (da li baš?) izneli javnosti, baš zato što se ova tajna ne može istinski shvatiti (kao i inicijacija) dok ne budete u položaju Učenika, niti ćete moći da sistem dalje prenosite ako niste prošli sve učeničke stepenice, a zatim i prve učiteljske, pa sve do najviših. Zato se ne bojimo da će nam neko "ukrasti patent" – da je bilo sposobnih da ga osmisle, isprobaju i primene – oni bi se već pojavili.

Pretpostavljamo da se u trenutku čitanja ovih redova javljaju blagi osmesi na licima stotina onih koji su uživo ili on-line "ćaskali" sa Rogošićem, Škrbićem, Totićem... i da će u naizgled "nevažnim" podpitanjima sada razaznati veoma važne pouke koje su nesvesno primili, i koje danas primenjuju, ni sami ne shvatajući "odakle im to". 

Verujemo da mnogi neće izdržati i stići do kraja ovog teksta u kome se pojašnjava prosvetno-pedagoški metod rada Akademije, koji je njen osnovni "brend". No, biće i istrajnih koji ovo sad čitaju. A biće i onih koji su sa velikim interesovanjem sve ove reči "progutali". Među takvima, možda i veoma skoro, vidimo svoje pomoćnike, saradnike, pa i naslednike. 

Za one koji vole da "preskaču" pasuse, evo jednog koga ne treba preskočiti. Za razliku od teoretskih izlaganja, ovde ćemo na jasan tehnički način prezentovati metod na primeru rada na seminaru (a ove faze u globalu postoje i na svim drugim obrazovnim programima).


I - FAZA UPISA: u početnoj fazi vrši se davanje odgovora na pitanja zainteresovanih, ali im se i diskretno dostavlja procedura upisa. Ona sadrži način i dinamiku uplate, način popunjavanja formulara, pa način i adrese za njihovo slanje. Iz ovoga mentor može odmah da uoči nivo entuzijazma, ali i svojeglavosti budućeg polaznika. Neko će zaboraviti da formular potpiše, iako je to naglašeno više puta. Neko da pročita uslove seminara, neko će ga slati u pogrešnom formatu, neko će pogrešno adresirati kovertu, pa će se ista vratiti. Biće i onih koji će mudro slediti upustva. Većina će pitati "A kada počinjemo" – ne videći da je seminar već počeo i da se prve pouke o masonskoj hijerarhiji već "dele". Ko ne izvršava tačno i precizno naređenja svog arhitekte, šefa gradilišta, ili nadređenog majstora – teško da će postati dobar zidar. A mi smo prvenstveno zanatlije. Slobodni, ali ZIDARI.


II - FAZA SLANJA I PRIJEMA UDŽBENIKA: i tu je zanimljivo videti ko će osetiti potrebu da javi da ih je dobio, ko će skromno ćutati i čekati da ih dobije, ko će ih slavodobitno slikati i staviti na FB ili Instagram... Neki brzopleto krenu da čitaju udžbenike preko reda, drugi pažljivo čekaju instrukcije.


III - POČETNO UPOZNAVANJE: mentori se upoznaju sa polaznicima, predstavljaju se jedni drugima, počinje i prvo horizontalno povezivanje, tamo gde je to moguće, imajući u vidu najviše standarde zaštite tajnosti. Posle više pozdravnih mejlova članova Akademije, gde polaznici gotovo svakodnevno shvataju zašto je bitan "dopisni" element, pa ili im poštar donosi pošiljke, ili im one u e-formi stižu u e-mail sanduče. Ovde nije bitna povratna reakcija niti brza komunikacija, već stvaranje osećaja pripadnosti grupi sa jedne (team building) a sa druge osećaj da neko brine i nadzire rad, (kroz česte "pošiljke" mentora).


IV - SAMOSTALAN RAD: polaznici se upoznaju sa okvirnom "satnicom", tj. dinamikom procesa transfera Znanja tokom seminara. Pruža im se prostor da shvate "nabijenost" udžbenika Znanjem i informacijama i da nauče da ne "sude knjigu po koricama", kao i da izmere svoje trenutno znanje, tokom sedmodnevnog ciklusa samostalnog savladavanja gradiva. Naravno, u međuvremenu stigne po neki e-mail ili poruka podrške od mentora, ili tek onako, "uzgred", kratko pitanje šta polaznik radi, i kako je.


V - FAZA "A KADA ČE DA POČNE SEMINAR"? Zanimljivo je koliko mali broj polaznika shvata da je seminar započeo već njihovim inicijalnim interesovanjem za upis (što smo već pomenuli), i da traje 24h do kraja seminara, pa i duže. Prilikom on-line mentorskih savetovanja, pa čak i tokom "druženja" u kafićima – postaviće pitanje: "A kada ćemo da počnemo? – ne uspevavši da "pobegnu" od klasičnog poimanja nastave, gde neko treba da stane pred katedru i da strogim glasom izgovara dosadne rečenice, a oni da u klupama sede i pokušavaju da shvate zašto im se to priča, a tek zatim – šta im se poručuje. Toga neće biti, radimo na sasvim moderan, neinvazivan način, primeren novom dobu.


VI - FAZA "Q/A": Najvažnija faza – "Question – Answer" (Pitanje – Odgovor). Nakon što je polaznik pročitao udžbenik, krećemo da diskutujemo, trudeći se da polaznik samostalno izdviji "suštinu suštine" – esenciju svake teme, one 3-4 ključne rečenice, pojave, pojma, situacije, ličnosti... To uglavnom ne polazi za rukom većini, pa se tu mentorov trud često sukobljava sa "nepotrebnim znanjem", ili pogrešno naučenim. Teže je ispraviti nego naučiti nekoga nešto. Ova faza se odvija kroz ćaskanje Mesindžerom najčešće. Termini zavise od obaveza mentora i polaznika i fleksibilni su. Treba osetiti "puls" polaznika "prići mu sa prave strane", zaštititi ga od sopstvenog (ne)znanja i osokoliti za dalje uspinjanje. Kao i masonska tajna inicijacije – i ova faza se najteže rečima opisuje, i treba je doživeti. Blagosloveni su oni koji ovaj samospoznajni proces prođu u obe uloge, Učitelja i Učenika. Ovde se u najvećoj meri vidi važnost on-line segmenta u metodu.


VII – ISTO A RAZLIČITO: isto, na sličan način se ponavlja i sa ostalim predmetima i udžbenicima. Tu se polaznici dodatno opuštaju, stvarajući sa mentorom prijateljske veze koje bi trebalo da potraju do večnosti. Metod im postaje blizak, osećaju ga svojim i sve sigurnije hodaju hodnicima ove duhovne akademije.


VIII - NEZNANJE NIJE SLABOST KADA GA PREPOZNAMO: Ovakav transfer je dvosmerna ulica. I Učitelj uči od svog Učenika. Niko ne zna sve. I desiće se da u nekoj oblasti Učenik ima neke informacije koje Učitelj nema. To uvek treba primetiti, zastati, pohvaliti i zahvaliti se Učeniku. Pokazati mu da niko ne zna sve, posebno u Slobodnom Zidarstvu. Tu će se Učenik nekada osetiti po malo razočaran – "njegov sveznajući Učitelj nešto ne zna?!?!", ali će brzo to prihvaiti sa olakšanjem koje donosi to prihvatanje. Lociranje sopstvenog neznanja je bitna faza ka sticanju Znanja. Ova važna pouka, kombinovana sa opuštajućom mogućnošću da se i ne dostigne apsolutna savršenost u "glačanju kamene kocke", mođe da oslobodi skrivene potencijale kod polaznika. Često je podrška u pretrpljenom neuspehu, važnija od pohvale i slavljenja uspeha.


IX - FAZA OPUŠTANJA: Normalno, kao što nas uče naši Rituali, mora doći i vreme odmora nakon napornog rada. U jednoj fazi seminara malo se "spusti ritam", ali to je samo odmor pred nove "bitke", koje polaznik vodi sam sa sobom, nikako se ne takmičivši sa "kolegama vršnjacima", a posebno ne sa mentorom.


X - FAZA ESEJA: mentor već odavno ima spremljenu temu eseja za svakog polaznika, koji treba da reprezentuje njegovo stremljenje ili interesovanje, ili sasvim suprotno, da mu ukaže na teme koje ne sme da zanemari, a svesno ih "zaobilazi". Teme se mogu dati i ranije, kako bi polaznik imao dovoljno vremena da se pripremi, prikupi materijal i napiše kraći esej. Pisanje eseja nije nikad obavezno, uostalom kao nijedna druga faza, ali je poželjno, naravno.


XI - FAZA DIREKTNOG SUSRETA: iako se mentor i polaznik po pravilu, i kada to prostorne i vremenske okolnosti dozvoljavaju sreću i ranije, pri kraju seminara se uloži i poseban trud da se upoznaju, ako se već ne znaju od ranije, i u prijatnoj atmosferi malo popričaju o svemu, o životu na prvom mestu, a o Masoneriji na poslednjem. Ovaj "Rad za stolom" je takođe veoma bitan, ali ne i neophodan, jer je metod koncipiran i "pravljen" prvenstveno za on-line polaznike, pa oni iz inostranstva ili udaljenijih mesta, neće ništa izgubiti od prenosa Znanja, ako ovu fazu i propuste. Odnosno, ne baš ništa, ali ništa što se ne može kasnije nadoknaditi.  


XII - FAZE ISKUŠENJA: One fluktuiraju, i nisu vremenski locirane i definisane. Svaki mentor ih samostalno raspoređuje, dajući svojoj grupi polaznika različite "dohvatljive" zadatke, koji ih "drže u kondiciji", ali i motivišu za dalji rad. Nekad i kod nekog mentora to mogu biit i kompleksniji zahtevi, koje većina neće sa uspehom ralizovati, i tako SPOZNATI SEBE (što je inače i osnovna tema prvog istorijskog seminara). Drugi mentor može davati mehaničke zadatke, kojima je cilj sticanje samokontrole, pažnje pri izvršavanju naizgled lakih zadataka, ali prvenstveno shvatanje važnosti pojedinca u masonskom sistemu, koji počiva na ljudima (neće niko ništa uraditi za nas – sve moramo i možemo sami, jer mi smo "sistem").


XIII - FAZA POLAGANJA (INICIJACIJA): kao i u svemu, i kao i od vajkada, u određeno vreme dođe trenutak inicijacije, gde se vrši provera kako se polaznik nosi sa različitim iskušenjima, i da li je osposobljen da pređe na sledeći nivo. Ni ova faza nije obavezna, ali je potrebno uložiti napor da se strah od provere znanja, od ogoljivanja i suolavanja sa mogućim sopstveim neuspehom otkloni kod što je moguće većeg broja polaznika.


XIV - FAZA SVEČANE DODELE DIPLOMA: i ovo je faza "direktnog" metoda koja podrazumeva lično prisustvo. Zato i nije najvažnija niti neophodna. Ovo je samo lepa prilika da se svi upoznamo, vidimo, podelimo sertifikatew, potvrde ili diplome, čujemo neke lepe misli polaznika (iz eseja), čujemo neko predavanje masonologa, možda i obiđemo neki masonski Hram, i nazdravimo sa "SLAVA ZNANJU" uz dogovore o narednim seminarima.


XV- POST-SEMINARSKA FAZA: Takođe veoma bitna. Pored knjige, u kojoj će biti zabeleženo sve što se dešavalo, ostaće nam svima i brojne uspomene koje ćemo analizirati, a primljene pouke će izbijati povremeno iz podsvesti vodeći nas uzbrdo Zavojitim Stepeništem. Kada sve prođe, ostaju uspomene, a ove će uvek izazivati lepe emocije, sve lepše kako vreme bude prolazilo, i kako se grupa bude osipala putujući ka Večnom Istoku gde će se primenjivati mnogo toga naučenog možda baš ovde i sada.


Eto, tako bi u najkraćem izgledao tok naših seminara, sa manjim ili većim modulacijama u zavisnosti od vrste i sadržaja seminara. 


Krajnji rezultat, produkt – nije osposobljeni Učenik, već poverenje stvoreno između mentora i Učenika, i obostrani osećaj zadovoljstva. Učenikov, jer je nešto naučio i korisno i prijatno proveo vreme duhovno evidentno napredujući, a mentorov - u osećaju da je pomogao ugradnji još jedne važne cigle u Hram Duhovnosti, a posebno jer je pomogao u stvaranju jedne nove prosvećene generacije Masona koja će imati kapacitet da odgovori na sve izazove 21. veka i naše Bratstvo povede u izvršenje brojnih misija koje nam Veliki Neimar daje.



*  *  *  *  *  *  *

SVE INFORMACIJE O AKADEMIJI - MDAB MOŽETE DOBITI PREKO OVIH KONTAKATA: 
Dekan Rogošić će odgovoriti na sva vaša pitanja, dok profesori nemaju takvu obavezu (osim odgovora a pitanja polaznika seminara), pa se potrudite da im postavite pitanja samo iz dole pomenutih oblasti. 

dekan Dr Branko Rogošić (sva pitanja o radu Akademije, od upisa, cena, pa do sticanja diploma na doktorskim studijama, donacijama, nabavci knjiga - bukvalno sve): 
m.d.akademija.b.rogosic@gmail.com - zvanični email Akademije;  
advokatrogosic@gmail.com - privatni Rogošićev e-mail; 
porukom u inbox FB profila Branka Rogošića (klikni na link); 
porukom u inbox zvanične FB stranice Akademije (klikni na link); 
preko kontakt stranice ovog sajta (klikni na link). 

rektor Dr Slobodan Škrbić (sva pitanja o nastavi, sadržaju svih predmeta i sl.): 
m.d.akademija.b.skrbic@gmail.com - Škrbićev "akademski" e-mail; 
porukom u inbox FB profila Slobodana Škrbića (klikni na link). 

prvi prorektor Dr Zoran Totić (sva pitanja o nastavi, sadržaju Totićevih predmeta i Škotskom Redu): 
m.d.akademija.z.totic@gmail.com - Totićev "akademski" e-mail; 
porukom u inbox FB profila Zorana Totića (klikni na link). 

profesor Dr Jordan Đević (sva pitanja o masonskoj književnosti, njegovim predmetima i Švedskom Obredu): 
m.d.akademija.j.djevic@gmail.com - Đevićev "akademski" e-mail; 
porukom u inbox FB profila Jordana Đevića (klikni na link).