Masonski časopisi su, pored "materijalnih dokaza" (dokumenta, regalije, fotografije...) najznačajniji izvori za istraživanje istorije Masonerije. Da predratni Masoni nisu izdavali "Neimar" i "Šestar" - naša saznanja o njihovoj uspešnoj gradnji bila bi danas neuporedivo manja. Značajni podaci o srpskoj Masoneriji pohranjeni su i u inostranoj masonskoj štrampi 19. veka, i to mi je bio značajan izvor za više istraživanja koja ću objavljivati u narednim godinama. 

Masonski časopisi, čak i kada ne sadrže baš nikakve istorijske podatke, itekako mnogo govore o vremenu u kom su nastajali, pa time i o tadašnjoj Masoneriji. Iz periodike izlaženja, broja strana, opreme, jezika i stila... može se mnogo toga zaključiti. Masonski časopisi su najčešće "čeda" jednog entuzijaste kome pomaže još nekolikicina Braće. Zato ovi časopisi "mirišu" na svog tvorca. Odličan primer za ovo je "Neimar" koji je godinama izdavao i uređivao najznačajniji i najvredniji predratni srpski Mason - Jova Aleksijević. U prvom broju vidimo Aleksijevića u naponu snage srednjih godina, prepunog ideja i želje da "promeni svet". Kako su godine prolazile, časopis je gubio energiju i stario sa svojim tvorcem. Čitanjem između redova možemo mnogo toga zaključiti o ključnom čoveku zlatne ere srpske Masonerije (1906-1926). 

Buđenje srpske Masonerije 1990. godine nije donelo i buđenje masonskog izdavaštva, a posebno ne na polju periodike. Pored svađa, sukoba, rascepa... i ratovi, inflacija, oskudica, sankcije, bombardovanje - su uticali da prvu deceniju rada probuđene srpske Masonerije "pojedu skakavci". Zbog toga je izlazak prvog posleratnog časopisa usledio nakon 8 godina od buđenja srpske Masonerije. Prvi broj "Boaza" (glasnik lože "Ivanjski venac"/VNLJ), prvog posleratnog masonskog glasila, objavljen je decembra 1998. godine. Naredni časopis - "Hiram" je izašao februara 2002, kao glasilo lože "Pobratim" (VNLJ), a onda su stidljivo počeli da izlaze i drugi časopisi. 

Zbog nedostatka komunikacije između često nepotrebno sukobljenih srpskih Masona, informacije o postojanju nekog časopisa su se teško probijale kroz zakrčene lavirinte slobodnozidarskog informisanja. To je dovelo i do toga da danas niko ne poseduje kolekciju svih masonskih časopisa, a nema ih preterano mnogo. U ovoj kratkoj studiji o srpskoj masonskoj periodici, prvoj takve vrste kod nas, predstaviću sve časopise koji su mi poznati, pa molim posetioce sajta da mi dostave informacije ako sam nešto propustio. Takođe, uvek sam raspoložen za razmenu (ili pozajmicu) časopisa, u štampanom ili elektronskom obliku. Od velike je važnosti da se (makar) na jednom mestu skupe svi objavljeni brojevi svih srpskih časopisa i da se ta arhiva dopunjuje novim izdanjima. Jednog dana, biće to možda i najvažniji izvor za istraživanje rada srpskih masona od 1990. pa do današnjih dana. 

Srpsku masonsku periodiku po koncepciji možemo podeliti grubo u 3 grupe: 
1) zbornici radova (npr. "Kraljevska Umetnost", "Sirijus"...): nema posebne uređivačke koncepcije, već je reč o prostom zbiru "tipskih tekstova" ili instrukcija koje su čitane na Ritualnim Radovima, pa naknadno i odštampane; 
2) časopisi-bilteni (npr. "Hiram", "Neimar" UVLS...): pored standardnih masonskih tekstova objavljuju se i zvanična saopštenja, akta, rasporedi radova loža i sl. 
3) časopisi sa uređivačkom koncepcijom (npr. "Boaz", "Akacija", "Dositej"...): najčešće su ih uređivali iskusni novinari i oni se odlikuju ne samo zanimljivim sadržajem, već i važnim istoriografskim podacima koji će predstavljati pravo blago masonolozima u budućnosti. 

Srpske masonske časopise su izdavale Lože ili Velike Lože. Očekivano, časopisi Loža su lepršaviji, slobodniji i zabavniji, ali i istoriografski značajniji, dok su časopisi Velikih Loža ozbiljniji, "zakopčaniji" i suvoparniji sa osetnom dozom preterane (samo)cenzure. Međutim, u poslednje vreme počinju da se pojavljuju i nezavisni masonski časopisi, koje stvaraju pojedinci, članovi različitih Loža i Obedijencija. Začetak ovog trenda je bila "Akacija" koju sam izdavao i uređivao pre nekih 5 godina. Iako je formalno nosila oznaku "interni glasnik lože Sloboda, VNLS", bio je to sve samo ne "Slobodin" glasnik. U njegovoj gradnji su učestvovali i Slobodan Škrbić (tada u UVLS), Jordan Đević iz Nemačke, Goran Ivanković iz Kanade, zatim Braća iz VNLS, VOF i UVLS. Dobro ste primetili, bio je to začetak današnjeg okupljanja istih autora u ediciji "Masonerija u Srbiji". Kako je "Akacija" upravo zbog takve otvorenosti "stavljena na led", da se plamen nezavisnog masonskog izdavaštva ne bi ugasio, baklju je preuzeo Škrbić, koji je pokrenuo e-časopis "Mason", sa još širim krugom saradnika/ca iz celog balkanskog regiona. "Mason" izlazi i dalje, i teško je pretpostaviti da će ga neki drugi časopis u dogledno vreme skinuti sa prvog mesta top liste kvaliteta ovdašnjih slobodnozidarskih glasila. 

Kakva je budućnost masonskih časopisa i da li su oni uopšte danas i potrebni? Pitanje je lako, ali je odgovor kompleksan. Štampani časopisi u eri informatičkih tehnologija definitivno predstavljaju recidiv prošlih vremena. Po inerciji će izlaziti još neko vreme, a onda će ili nestati, ili zauzeti status gramofonskih ploča, koje se i danas objajljuju, ali u minimalnim tiražima samo za kolekcionare. Čini se da će budući masonolozi mnogo veću pažnju morati da posvete masonskim sajtovima, koje za sada niko organizovano ne arhivira, pa je moguće da će se uskoro pojaviti nenadoknadiv gubitak informacija koji su se na njima nalazili. Naime, odavno već nema foruma na sajtu RVLS gde smo vodili zanimljive rasprave i upoznavali se. Pitanje je i koliko dugo će "Bagremov Hlad" ostati na netu (Robi, sačuvaj sve fajlove, molim te), a na njegovom zaštićenom delu nalaze se možda i ključne informacije za realnu rekonstrukciju istorije srpske Masonerije od 1990. pa negde do 2012. godine. Možda prelazni oblik između papirnih časopisa i sajtova mogu da budu i specifični nezavisni elektronski newsletter-i, koji su sa jedne strane pogodni za brzu e-mail distribuciju, a sa druge ipak nisu otvoreni za široku javnost, pa zadržavaju makar minimum potrebne masonske diskrecije.

Za sajtove važi isto što i za časopise: oni zvanični su predvidljivi, standardni, i po malo dosadni. Nezavisni "mirišu" na svoje urednike. Pošto pripadam generaciji koja voli "papir" i miris štamparske boje, a i malo sam se uželeo uređivanja časopisa, i ovaj sajt sam koncipirao - kao časopis, koji ćete, nadam se, za zanimanjem "listati". 

Branko Rogošić