Novi vetrovi u srpskim i balkanskim među-masonskim odnosima

Od 1990. pa do 2016. srpske međumasonske odnose su karakterisali raskoli, deobe i problemi. Na odnos sa Braćom iz regiona u mnogome je uticala i državna politika, ratovi i međunacionalna napetost. Međutim, stasavanjem jedne nove generacije srpskih Masona, neopterećenih sukobima iz 90-ih, polako se stvarala situacija za mnogo bliže odnose koje danas karakterišu saradnja i bratska ljubav. Da sve bude kompletnije, čini se da su veze između Braćom iz ex-YU regiona nikad bolje i čvršće.

Ne treba biti preterano analitičan i upućen pa doći do zaključka da je istorija probuđene srpske Masonerije (od 1990. do danas) - istorija sukoba i raskola. Od jedne Velike Lože (Velika Loža Jugoslavija) za 27 godina došlo smo do 40 masonskih organizacija (Velike Lože, tela viših stepena, registrovane Lože pod Vedrim Nebom, ženska i mešovita Masonerija...). Zašto i kako se to dešavalo je drugo pitanje koje ovom prilikom neće biti razmatrano. Bitno je shvatiti današnju situaciju, izvući pouke iz prošlosti i krenuti u ispravnu Gradnju, na dobrobit celokupne srpske (a i regionalne) masonske zajednice.

Do pre par godina u nekim velikim srpskim Obedijencijama je postojala čak i zabrana "kafanskog druženja" sa onima iz "drugog tabora". Stare veze i kontakti su polako bledeli, što je onemogućavalo čak i neformalnu razmenu informacija i pružanje Bratske pomoći. Međutim, upravo je možda takva atomizacija i dovela do spoznaje besmislenosti takvih stavova. Srpski Masoni su imali prisnije odnose sa Braćom iz Australije i Kine, nego sa onima iz Beograda, Novog Sada i Niša, koji su pripadali "suprotnom" taboru. Ritualni Rad na kome bi bila prisutna Braća iz 4-5 srpskih obedijencija bio je samo pusti sanak nekolicine entuzijasta i sanjara. Skup Velikih Majstora i/ili Grand Komandera prevazilazio je čak i najsmelije želje retkih koji su se godinama trudili da održe kakav-takav kontakt sa Slobodnim Zidarima koje su smatrali Braćom, bez obzora što ih je put (koji im je obeležen) odveo u neku drugu srpsku Obedijenciju.

Od prošlog leta, prvenstveno na osnovu ličnih prijateljstava iz profanog sveta, laganim korakom se krenulo u stvaranje bližih veza. Uskoro je stidljivo započela i poseta Radovima "onih drugih". Usledile su i posete Velikih Oficira, pa i zajednički radovi na kojima je bilo više Velikih Majstora, što se nije dešavali nikad ranije. Ono što je dugi niz godina delovalo kao nemoguća misija tokom 2017. godine je postalo realnost. Krunu ove prve faze ka ukrupnjivanju (ako već ne i objedinjavanju) srpske masonske scene, predstavljalo je potpisivanje Bratskog Sporazuma između Velike Lože Srbije i VDLSZS "Sub Rosa". Prvi ovakav sporazum ikada zaključen predstavlja dobar temelj za dalje integrativne procese. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da ne treba insistirati na spajanju. Tokom godina svaka grupacija je izgradila sopstveni identitet i način razmišljanja, često uslovljen i praktikovanjem određenog Masonskog Rituala, ili pripadnošću engleskoj, francuskoj ili nekoj trećoj međunarodnoj liniji. Podela na "dogmatsku" i "liberalnu" Masoneriju, kako jedni govore, ili na "regualrnu" i "neregularnu" kako to drugi govore, polako se pokazuje besmislenom, pogotovo imajući u vidu međunarodne procese. No, pošto su razlike još uvek velike, ne treba insistirati na njima, nego na onome što nam je zajedničko - a to su bazični masonski principi, ideje i ciljevi. Kada na to dodamo i Regularnost Rada, svaki neostrašćeni i dobronamerni pojedinac lako shvata da postoji 90% stvari koje nas spajaju, i možda jedva tek 10-ak % onih zbog kojih bi saradnja bila otežana.

Osnova Bratske saradnje je priznavanje unutrašnje samostalnosti bez ikakvog mešanja u unutrašnje odnose bilo koje Velike Lože. Dozvola Bratskih poseta dovodi do upoznavanja Braće i sticanja dodatnog poverenja. Da li će sledeća faza biti stvaranje nekakve "konfederacije" po nemačkom modelu, i nije preterano važno. Najvažnije je uspostaviti dobre interne, pa makar i neformalne odnose između skoro 3500 srpskih Masona. U ovim integrativnim procesima prednjače Braća iz VLS, Sub Rosa, UVLS, VMLS, SUVLS i TVMLS. Međutim, veoma je značajno što i Braća iz najveće srpske Obedijencije RVLS pokazuju osećaj za aktuelni trenutak i postepeno prihvataju ideju da smo svi Braća, te da ako nekom od njih "pukne guma - brže će mu u pomoć priteći neki srpski "neregularni" Mason, nego "super-regularni" iz Engleske". Pozdravljamo i otvaranje VOS, kao i konstantnu težnju Braće iz VOFuS da održavaju dobre odnose sa srpskim Masonima iz ostalih Obedijencija. U ovom istorijskom trenutku jedino VNLS, kao druga po veličini srpska Obedijencija, ne pokazuje dovoljno razumevanje aktuelne situacije, ali i to je samo privid, koji će se izmeniti kada Braća reše svoje unutzrašnje probleme. U međuvremenu, veliki broj Braće iz njihovih redova itekako vredno radi na održavanju Bratskih odnosa sa pripadnicima drugih srpskih Velikih Loža. Istorija nas je naučila da se "bočnim" uticajima domaćih i stranih faktora, situacija može promeniti preko noći, pa je i dalje potrebna velika pažnja i poseban trud da se novouspostavljene veze neguju, jačaju i dograđuju.

A kakva je situacija u ex-YU regionu? Činjenica je da je srpska Masonerija daleko najbrojnija, možda i brojnija od svih ostalih ex-YU Masonerija zajedno. Pošto smo se svi, nadam se, izlečili od bilo kakvih ideja državnih ujedinjenja i stvaranja neke nove Jugoslavije, jer se ona pokazala kao velika istorijska greška i neodrživa tvorevina, ne postoje nikakve ideje o nekom regionalnom ukrupnjivanju. Ali postoji želja za međusobnom pomoći i Bratskom saradnjom. Gotovo sve srpske Obedijencije održavaju prisne veze sa masonskim organizacijama u regionu.

HRVATSKA: U hrvatskoj postoje dve veće masonske organizacije (VLH i VNLH) kao i još nekoliko loža koje deluju pod zaštitom Velikih Loža iz drugih država. Pored srdačnih zvaničnih kontakata koje RVLS održava sa VLH, a posebno na nivou QC radionica, postoje i mnoge manje vidljive "bočne" veze, čijem uspostavljanju je u mnogome doprineo i internet i FB (npr. posle Srbije, ovaj sajt najviše posećuju državljani Hrvatske). Pored odnosa između tradicinalnih masonskih grupacija, održavaju se i bliski odnosi između loža koje praktikuju druge masonske obrede i sisteme, kao i između viteških redova. Možda će zvučati preterano (samo neupućenima), ali odnosi srpskih i hrvatskih Masona su bolji nego ikad, čak i ako u obzir uzmemo i doba Kraljevine Jugoslavije, kada su srpske i hrvatske lože radile pod zaštitom VLJ. Realizovane su akcije od zajedničkog značaja i ova saradnja polako dobija obrise jedne čvrste Bratske veze kakva između Masona i mora postojati.

BOSNA: Nerazrešeni međunacionalni odnosi u ovoj ex-YU republici itekako deluju na situaciju na masonskoj sceni koja je i dalje na "klimavim nogama". Srpska Masonerija se trudi da pomogne koliko je to u njenoj moći, pa je u poslednje vreme osnovano i/ili probuđeno nekoliko loža u Republici Srpskoj (VOFuS, VLS...). U svakom slučaju, čim Bosna nađe svoje konačno i održivo državno uređenje, ili kad konstitutivni narodi odluče da je pametnije da svako pođe svojim putem,  srpska i hrvatska Masonerija će tamošnjoj Braći ukazati svu potrebnu Bratsku pomoć.

CRNA GORA: Uprkos političkom razlazu i povremenim netrpeljivostima koje forsiraju ovdašnji političari, međumasonske veze između Srba i Crnogoraca nikad nisu prekidane: Dobre su danas kao što su bile i juče. Sasvim je normalno da neko od Crnogoraca poželi da bude primljen u neku srpsku ložu, a ima i obrnutih primera. Crna Gora je nezavisna, i to je realnost. Ali realno je i da je reč o maloj zemlji, pa tim i malobrojnoj masonskoj populaciji koja prirodno najbliže Bratske odnose razvija sa Braćom iz Srbije.

MAKEDONIJA: Kao i u različitim drugim sferama, Makedonija je malo izmaknuta iz novih integrativnih tokova. Masonska zajednica je malobrojna i opterećana unutrašnjim problemima. I pored toga, RVLS, ali i srpske lože koje praktikuju Memfis-Mizraim održavaju dobre kontakte sa Braćom iz najjužnije ex-YU republike.

SLOVENIJA: Iako je daleko najrazvijenija (po raznim pitanjima) od svih ex-YU republika, nedostatak masonske tradicije uticao je da masonska zajednica ne bude onoliko brojna i snažna kako bi se to dalo očekivati. I tu su u pomoć priskočila srpska Braća. Pre par godina, Braća iz Velike Lože Slovenije su dolazila na obuku u Srbiju, gde su ih Braća iz VNLS (koja su većinom danas u VLS) obučavala u pravilnom izvođenju Škotskog Rituala, da bi se sve okončalo unošenjem Svetla u ovu novu Veliku Ložu. Odlični odnosi postoje i između drugijh slovenačkih i srpskih Obedijencija.

BALKAN: Srpski Masoni tradicionalno održavaju odlične odnose sa Braćom iz Bugarske, Rumunije i Mađarske, a jake su i veze sa Grčkom. Za ilustraciju ovih odnosa dovoljno je navesti da je jedan od srpskih VSS uneo Svetlo u VS Bugarske pre par godina, a da gotovo da nema srpske Obedijencije čije lože se nisu bratimile sa ložama iz Mađarske, Rumunije ili Bugarske.

Na osnovu ovih zapažanja neformalni kružok srpskih Masona iz više Obedijencija je došao do zaključka da u ovom trenutku spajanja, utapanja, "regularizacija"... nisu potrebna ni moguća. Sasvim su dovoljni dobri Bratski odnosi sa uvažavanjem i poštovanjem postojećih Velikih Loža, i to kako u Srbiji, tako i u regionu. Videćemo šta će se dešavati u narednom periodu...

Više informacija o aktuelnim događajima na http://www.vls.rs/vesti/